ŽENE NA SELU – MIRA I JOVANA BOGAVAC
Visoko iznad Mojkovca, lošim, makadamskim putem se stiže do katuna Laništa na Bjelasici.
Ne dajte da vas ovaj put pokoleba, mada malim autom nećete moći da stignete, jer kad se popnete na vrh brda čeka vas poslastica. Čisti, uredni, pokošeni katun, bašte posađene, krave na obroncima,idiličan pejzaž. Pogled sa katuna puca na sve strane, zato se ta visina isplati. Ovdje izdiže porodica Bogavac iz Mojkovca, a ovdje se bave i seoskim turizmom. Ovo je trebalo da bude priča o Miri, ali će biti priča i o njoj i njenoj ćerki, o obje snažne ali različite žene – da vidimo kakva je priča bila, kakva je danas, i koja nas priča čeka u budućnosti.
Mira je rođena u Poljima pored Mojkovca, u šestočlanoj porodici. Bilo ih je četvoro djece i, naravno, svi su učili sve o poljoprivredi, jer im je porodica od poljoprivrede živjela. Izdizali su na Sinjajevinu, planinu potpuno drugačiju od Bjelasice, ali su radovi i obaveze slične. Završila je osnovnu školu, dalje se nije školovala, a udala se sa 16 godina i prešla preko Tare, da bude dio porodice Bogavac, supruga Toma Bogavca. Mlada je postala majka, ima dva sina i ćerku Jovanu. I kod Bogavaca je poljoprivreda porodična tradicija, ali i glavni izvor prihoda. To znači i naporan rad, od jutra do mraka, i prelazak na katun tokom ljeta. Miri ništa od toga nije bilo strano, uklopila se brzo i preuzela ulogu planinke čim su svekar i svekrva ostarili toliko da im te obaveze budu prevelike.
Tomo, Mirin suprug, čuvar je u nacionalnom parku Biogradska gora i imao je priliku da svakodnevno gleda sve veći broj turista koji dolaze na Bjelasicu, što zbog parka, što zbog pješačenja i planinarenja. Tomo je bio začetnik ideje o seoskom turizmu. Mira ju je prihvatila, a i djeca. Od prije nekoliko godina se bave i time, nude usluge smještaja i pripremanja hrane. Gosti su zadovoljni uslugom, uživaju u pejzažu i šetnjama, a i Mira zadovoljna, iako ima dodatnih obaveza. Kaže Mira: ”Tomo je ovaj posao preuzeo od roditelja, sinovi će od njega, ja sam preuzela od svekrve i majke, ćerka preuzima od mene, to tako ide, to je jedan lanac”.
Izvor: Nevidljive žene Crne Gore
Publikacija koju je izdala Regionalna razvojna agencija za Bjelasicu, Komove i Prokletije